ČETIRI POGLAVLJA

/Kolo V knjiga 2/

Glavni lik je četrdesetogodišnji “pisac u pokušaju”, koji po sopstvenim rečima sebe ne smatra piscem, jer je previše lenj za tako nešto. Veruje da je negde objavljeno sve što je napisao, ali ga to samo još više rastužuje. Tugu utapa u alkoholu, besposličarenju i vezama isključivo oslonjenim na putenost i lišenim bilo koje vrste obaveze ili planova za budućnost. Radi se o svojevrsnom životu za trenutak, koji neodoljivo podseća na krilaticu: “Ne znam šta želim, ali želim to odmah”. Možemo ovo smatrati i svojevrsnim varanjem prolaznosti, pa i smrti same. Glavni junak se konstantno ubija ogromnim količinama alkohola, pa se njegov duh i njegova ljudskost sve više umrtvljuju. Kad smrt zaista bude došla po njega, baš i neće imati bog zna šta da mu oduzme.
Ako malo pažljivije osmotrimo delo, možemo primetiti da je na njega veći uticaj imao Charles Bukowski (koga autor Marijan Falica bez ustručavanja pominje na više mesta) nego, recimo, Jack Kerouac, pa možemo ovu knjigu posmatrati i kao svojevrsni omaž velikom pesniku. Mada Bukowski nikada nije pripadao bitničkom pokretu, po boemštini, izbacivanju standardne narativne strukture, odbacivanju materijalizma i zalaganju za seksualni liberalizam, pripada istoj toj buntovničkoj struji.

Ostavite odgovor