O diplomatiji – Ljubomir Anđelković

O diplomatiji – Ljubomir Anđelković

Ljubomir Anđelković, diplomata, opunomoćeni ministar u penziji, nekadašnji načelnik i predavač u Odeljenju za stručno obrazovanje diplomatskih kadrova Saveznog sekretarijata za inostrane poslove. Takođe poznat kao Kodjo Vangorski, ganski i srpski pisac.     ŠTA UOPŠTE RADI TA DIPLOMATIJA? Četiri razgovora o svrsi diplomatije, organizaciji diplomatske službe, njenom modusu operandi i načinu rada obaveštajnih službi. Tokom cele istorije čovečanstva, narod nikada nije dobijao priliku da samostalno određuje spoljnu politiku svojih zemalja. Umesto toga bivao je izložen – s jedne strane, ubeđivanjima da je baš onakva politika koju je trasiralo rukovodstvo neke države najispravnija – a s druge, da je takva politika pogubna za nacionalne interese. Tako smo i danas svedoci ostrašćene propagande protiv nalaženja diplomatskih rešenja za probleme koji su se nagomilali tokom trideset godina gubljenja koraka sa izazovima svetske politike. U takvoj atmosferi, kod dela nedovoljno upućenog i nervoznog naroda, stiču se politički poeni širenjem verovanja da su pokušaji diplomatskog prilagiđavanja politika slabosti, pa čak i politika izdaje. Cilj razgovora „ŠTA UOPŠTE RADI TA DIPLOMATIJA?“ (u kojem će...
Read More
Ljubomir Anđelković (Kodjo Vangorski) intervju

Ljubomir Anđelković (Kodjo Vangorski) intervju

Gost emisije "Intervju" bio je gospodin Ljubomir Anđelković, nekadašnji jugoslovenski diplomata i vrhunski intelektualac, koji je skoro tri decenije živeo u Zapadnoj Africi. Osnivač je i prvi direktor Diplomatske akademije. Proživeo je stotine romana. Izvlačio je naše državljane iz Liberije za vreme građanskog rata. Vozio svoj folksvagen bus preko Sahare – od Beograda do Gvinejskog zaliva. Živeo punih šest godina ispod granice siromaštva u sirotinjskom, ribarskom predgrađu Akre. - Zašto je jugoslovenska diplomatija bila uspešnija od današnje srpske diplomatije? - Kako je crkva postala važnija od Boga? - Kako se režiraju etnički sukobi? Preporučujemo Vam da pogledate ceo intervju i saznate više o brojnim zanimljivim temama.   ...
Read More
Aleksandar Žiljak – intervju

Aleksandar Žiljak – intervju

„Možda je najveći problem još uvijek poprilično ignoriranje hrvatskog SF-a od strane većine kritike, ali nažalost i publike“ Aleksandar Žiljak nagrađivani je hrvatski autor SF-a i fantasy naslova te samostalni umjetnik – ilustrator, član Hrvatske zajednice samostalnih umjetnika (HZSU) i ULUPUH-a. Iako po struci magistar elektrotehnike, njegov životni put odveo ga je u druge, umjetničke vode te je kao autor kontinuirano objavljivao tekstove u domaćim i stranim publikacijama, diljem Europe i svijeta. Aleksandar Žiljak Osim spisateljskog rada, Aleksandar Žiljak bavi se i uredničkim (časopis za znanstvenu fantastiku UBIQ) te prevoditeljskim radom, a autor je i dva filmska scenarija koji još čekaju na ekranizaciju. Ovaj višestruki dobitnik nagrada SFera prošle je godine bio posebno aktivan jer su mu u kratkom vremenu objavljena dva naslova – roman “Poseidonia” i zbirka priča “Tajna Grimiznog mora”. Jednako kao i Vanja Spirin, s kojim smo razgovarali prije nekoliko dana, i s Aleksandrom smo popričali s obzirom na skorašnje gostovanje u knjižnici i čitaonici Bogdana Ogrizovića 24.01. na kojem će...
Read More
AleXandar Lambros – Berninijev kod ili hrišćanska kodifikacija seksa

AleXandar Lambros – Berninijev kod ili hrišćanska kodifikacija seksa

Posted on June 16, 2015 U rimskoj crkvi Santa Marija dela Vitorija nalazi se jedno remek delo barokne umetnosti, skulptura velikog umetnika te epohe, Đanlorenca Berninija. Reč je o „Zanosu svete Tereze“. Vredi je pogledati. Ne morate, naravno, znati ništa o svetoj Terezi Avilskoj i njenom životu da biste uživali u ovoj skulpturi. U mermeru kome je, kroz oblak na kome sveta Tereza lebdi, zavijorenoj draperiji njene haljine, kovrdže anđela, smešak na njegovom i izraz zanosa na Terezinom licu, Bernini uspeo da udahne toplotu i život, stvarajući delo vanvremenske lepote. Ali, užitak bude još veći kad na delo, uz pomoć nekoliko detalja biografije ove velike katoličke svetiteljke[1], padne dodatna svetlost, pored one nebeske koju je vajar, kroz zlatne nebeske zrake, predstavio kako isijava odozgo na skulpturu. Sv. Tereza Avilska je bila ubeđena da joj se Isus ukazao u svom telesnom, mada nevidljivom obliku (ma šta to značilo). Te su vizije trajale gotovo dve godine. Potom joj se ukazao anđeo koji ju je...
Read More
Упознајте се са флором Васерне (Магија Васерне – Знак рата)

Упознајте се са флором Васерне (Магија Васерне – Знак рата)

У сусрет изласка из штампе Магије Васерне - први део Знак рата, упознајте се са флором Васерне: ово су три биљке са којима се можете сусрести у баштама Змајограда, престоном граду Змејског краљевства! Оалма: Дрвенаста биљка, сродна палми. Распрострањена је широм Змејског краљевства, углавном у топлијим и осунчанијим крајевима. Плодови оалме називају се дааке; то су сићушни, уљани плодови који сазревају на јесен. У Змејском краљевству користе се за припрему колача, торти и пита. Права вредност оалме је, међутим, у њеном соку: када се стабло оалме посече, из њега се добија бистар и освежавајући сок, који представља најпопуларније змејско пиће. Змајдрво (Змајодрво): Листопадно дрво, високог, издуженог стабла и карактеристичних троугластих листова, који мењају боју од зависности од годишњег доба: од златно-жуте у рано пролеће до тамноцрвене у касно лето и јесен. Бобице змајдрвећа су ситне, црвене боје и округластог облика; слатког укуса, неутралишу дејство магије када се конзумирају, чак и у малим количинима. Змајдрвеће је ретко у природи, али је доста често...
Read More
Priča

Priča

Napisaću noćas priču, najlepšu na svetu. Nakuvaću lonac kafe da me drži budnim i zasešću hrabro pred belinu ekrana. Krenuću sa uvodom otmenim, možda monologom nekim, da prikažem svet što ga stvaram. Zatim ću rečima snažnim pojačati ritam i pokrenuću zaplet. Mora osećaja biti, kašičica samo, preterati ne smem da ne razvodnim radnju. Možda ironije malo, kap sarkazma i cinizma zrnce; metafora koja zbog arome zvuka dobro leži priči drevnog kova. Ignorisaću klince što se pijani pod prozorom deru, zaboraviću hrpu neplaćenih računa i ni za trenutak pomisliti neću na vešticu što sedi za kasom i izjutra mi buđelar u pustinju pretvara. Napisaću noćas priču kao da sutra ne postoji. Oh da, baš sad se setih, nikako ne smem trun ljubavi i misterije zaboraviti - to je ono što će je začiniti. Eto, čvrsto sam odlučio - napisaću noćas priču. Možda se osvrnem na bajke i princeze, al' u svemirskom okruženju, da odam počast čuvenom režiseru. Možda junaka provedem kroz haos postapokaliptičnog sveta, il' će...
Read More