dan-nulti-nenad-mitrovic

Pod etiketom Argus Books&Magazines, u pripremi je novo izdanje romana DAN NULTI Nenada Mitrovića.

Ko je ubio mladu devojku i ostavio njen leš na obali? Ovako bi mogla da se opiše radnja romana “Dan nulti” kada bi to trebalo da se uradi u desetak reči. Ipak, ja ću iskoristiti malo više, zato što ovo nije samo još jedan akcioni triler u kome se rasvetljava neko ubistvo, već priča o vremenu u kom živimo, ali i o devedestima zbog kojih nam je danas tako kako je. Pritom ne mislim na Nike Air Max, Đoganije na televiziji, Šojiće u preduzećima…

Roman “Dan nulti” je prvenac Nenada Mitrovića, saobraćajnog inženjera iz Bora, koji se pisanjem bavi iz hobija, kako piše na njegovom sajtu. Pristupila sam mu onako kako se prvenčetu i pristupa – obazrivo, sumnjičavo, sa po nekom predrasudom koja se vuče iz nečijeg tuđeg iskustva. Već posle nekoliko stranica sam izgubila taj osećaj, a radnja me je odvukla u neki mračni deo Beograda i u društvo čitave plejade neobičnih likova. Upravo su oni na mene ostavili najjači utisak, pa zato krećem od njih.

Prvi i neponovljivi je inspektor Žarko Obradović, “matori hipik”, čovek koji stalnim igranjem po ivici zakona dokazuje onu teroriju da kriminalac i policajac imaju sličan profil ličnosti, jedan od onih muškaraca koji su ženama neverovatno privlačni uprkos tome što su neobavezno štrokavi, zapušteni, a omiljeni parfem im je je miris duvana i alkohola.

Njegov “pajtos” Krsman je policajac “stare garde”, ljudina sa brkovima i gromada od čoveka koja samo svojom pojavom “uteruje strah u kosti”. Doduše i malo netipičnim metodama ispitivanja, ali o tome neću mnogo da detaljišem.

Poseban utisak na mene je ostavio i Nikola Svilar, otac ubijene devojke, koji je oličenje svega onoga što su ratne godine iznedrile, a u međuvremenu je umiveno i začešljano, pa je sada deo društvene elite. Ovde ću prestati da nabrajam likove i pišem o svakom od njih, a verujte da bih imala šta, s obzirom na to da ih je autor vrlo profesionalno okarakterisao i dočarao.

Neću da prepričavam radnju ovog romana, kao što uostalom nikad i ne radim. Samo ću reći da je priča manje-više tipična, ako uzmemo u obzir da se radi o brutalnom ubistvu mlade devojke, koju je nekoliko glavnih likova “imalo razlog” da ubije. Ipak, čini mi se da je autor uspeo da pronađe neke autentične momente, po kojima će se njegov roman razlikovati od sličnih tog žanra. Kada smo već kod njega, mislim da je svima koji čitaju trilere, akciju, misteriju – sve što “Dan nulti” jeste – jako važno da radnja ima dinamiku, a ovaj roman je baš ima. Znate onu situaciju kada krenete da čitate knjigu, a onda radnja krene da vas “vozi”, pa se u pauzama čitanja, dok perete sudove, ili kuvate ručak pitate  – ko li je ubio Katarinu Svilar?

Odgovor pronađite u romanu “Dan nulti” koji preporučujem svima koji vole nepredvidive priče, neobične likove, onima kojima još uvek nije muka od previše devedesetih, koje nikako da odj..u, kao i onima koji se lože na priče o svetu prostitutki, makroa, narko dilera, koji je fakat “paralelni”, ali kod nas jako dobro infiltriran u običan. Pre svega, preporučujem ga onima koji imaju predrasude prema savremenim domaćim autorima. Vreme je da počnu da ih ruše!

 

Preuzeto sa http://saknjigamanati.com/sta-sam-citala/dan-nulti-nenad-mitrovic#more-8406