SUDBINA ZLA

Moj sin je imao tek nešto više od dve godine kada je pronašao i zlo i svog ličnog zaštitnika od zla! Dogodilo se to ranih sedamdesetih godina prošlog veka, u vreme kada u našoj zemlji, u vrtićima, nisu decu učili da postoji onaj konfekcijski „dobri boga“ koji će ih od zla štititi. Pošto je, shodno svom uzrastu, bio na intelektualnom nivou prosečnog Homo erectusa, (to ti je Teofile, vrsta tuljavih ljudi koja je živela davno pre nas), pronađeno zlo ga je načisto raspametilo. Pogotovu što ga je pronašao u ormanu u sobi u kojoj je spavao! Bilo je to neko zubato čudovište, zakrvavljenih očiju, sa strašnim kandžama! Čudovište se zvalo Teza-Koja (barem me je on tako obavestio). Noćom je taj Teza-Koja virio iz ormana i terorisao mog sina! Kezio se na njega, režao i pretio mu da će ga pojesti. Srećom, posle dve godine terorisanja, prilikom jednog izleta na Avalu, moj sin je video jednu od onih ogromnih reklama za Mišelin gume, onog džina napravljenog od guma koji se pobednički razmeće svojom snagom. Veličina reklame je prenerazila mog sina. Pošto je moj sin do tada već izrastao do intelektualnog nivoa Neandertalca, bio je u stanju da tog novog monstruma koji mu se pojavio u životu kategoriše kao saveznika! Objasnio mi je da neko ko ima tako smireno lice kao Čika Mišelin mora da je dobar. Tako snažan i tako dobar, Čika Mišelin je smesta dobio ulogu boga! Da je moj sin ostao u statusu preistorijskog čoveka, u kasnijem životu bi sigurno bio svedok užasnih okršaja između Teza Koje i Čika Mišelina. Međutim, kako je rastao, tako su i Teza Koja i Čika Mišelin izišli iz njegovog života. Sećanje na Čika Mišelina je ostalo samo na nekim njegovim crtežima, a Teza Koja je verovatno pobegao i otišao da plaši drugu decu koja boga još nisu pronašla.

Otkrovenje da je Čika Mišelin zaštitnik od zla, je klica vere u boga, pa i začetak religije!

Da moj sin nije odrastao, verovatno bi postao prorok. Ostala deca iz zabavišta, mučena sličnim strahovima bi i sama poverovala u spasiteljske moći Čika-Mišelina, pa bi i ona počela da crtaju tog džinovskog zaštitnika. Možda bi čak išla i na hodočašće do Bubanj Potoka gde se nalazila ta ogromna reklama, pa bi tamo pojala himne i prinosila žrtve. To se naravno nije desilo i ono što je moglo da postane nova religija, ostalo je samo anegdota. Siguran sam da će se i sve ostale religije uskoro pretvoriti u angdote, pa će ljudi kada napune pet godina prestati da se međusobno kolju oko toga čiji bog je Bog!

Kodjo Vangorski

Sudbina zla

Ostavite odgovor