3hiperboloid-inzenjera-garina

Hiperboloid inženjera Garina

740.00 дин.

Алексеј Толстој

ХИПЕРБОЛОИД ИНЖЕЊЕРА ГАРИНА

 

Алексеј Толстој (Алексей Николаевич Толстой) рођен 10.01.1883. умро 23.02.1945. нејпознатији је по најранијим научнофантастичним делима у руској књижевности. Његови романи „Аелита“ (1923.) и „Хиперболоид инжењера гарина“ (1927.) су постигли енормну популарност, а први је преточен у пионирско филмско дело научне фантастике 1924. године. (други је екранизован 1965.). Толстој је, такође, написао и неколико књига за децу, од којих му је најпознатија адаптација италијанске бајке о Пинокију под именом „Златни кључић“ која је одмах постала веома популарна међу совјетским народом. Постао је члан Совјетске Академије Наука 1939.

 

Хлинов први обрати пажњу на чудан прамен светлости високо на небу.

– А ево још једног – рече он тихо. Они застадоше на пола пута над обронком и дигоше главе у небо. Испод првог, над оцртима дрвећа, појави се други ватрени прамен и, прштећи варницама, као ракета која догорева, стаде да пада…

– То горе птице, – прошапута Волф – гледајте. – Изнад шуме, светлом страном неба, летела је брзо, уједначено, свакако ноћна ласта која је малопре превртала. „ћиру-ћиру“. Она плану, преврну се и паде.

– Закачињу се за жицу.

– Какву жицу?

– Зар не видите, Волфе?

Хлинов показа на светлуцаву нит праву као игла. Ишла је одозго с развалина у правцу фабрика Анилинске компаније. Пут јој је био означен листићима у пламену, запаљеним клубетима птица. Сада је она јако сијала – велики део ње просецао је црни зид од борова.

– Она се спушта! – викну Волф. И није довршио. Обојица су схватили каква је то нит. У запрепашћењу су могли само да прате њен правац. Први удар зрака погоди фабрички димњак – он се заљуља, заломи се на средини и паде. Али то је било врло далеко, и звук пада се није чуо.

Скоро истовремено лево од димњака диже се стуб паре изнад крова дугачке зграде, порумене, помеша се са црним димом. Још више улево уздизало се петоспратно здање. На њему се одједном угасише светла у прозорима. Одозго надоле, по читавој фасади, заигра ватрена цик-цак линија, још једном и још једном…

Хлинов запишта као зец… Здање се слегну, сруши се, његов костур обавише облаци дима.

Тек тада Волф и Хлинов појурише натраг узбрдо, према развалинама замка. Пресецајући вијугави пут, они су се пентрали уз стрмину кроз лештар и младу шумицу. Падали су, поклизивали се доле. Урлали су, псовали – један на рускоме, други на немачком. И одједном до њих допре потмули звук, као да је уздахнула земља.

Окренуше се. Сада се видела читава фабрика, која је заузимала простор од много километара. Половина њених зграда је горела, као кућице од картона. Доле, крај самог града, дизао се у облику гљиве сиво-жут дим. Зрак хиперболоида помамно је играо по тим рушевинама, напипавајући најглавнија складишта експлозивних полуфабриката. Отсјај од пожара прекривао је пола неба. Облаци дима, жути, мрки, сребрнобели снопови искри узвијали су се више планина.

 

Писмо: ћирилица

Страна: 296

Формат: А5 (210мм)

Повез: меки у колору

Weight 0.30 kg

Još nema komentara.

Budi prvi koji će komentarisati “Hiperboloid inženjera Garina”