3kralj-duhova

Kralj duhova

400.00 дин.

Николај Гогољ

КРАЉ ДУХОВА

 

Николај Гогољ (Никола́й Васи́льевич Го́голь), рођен 31. марта 1809. у Соричинцима, умро 4. марта 1852. у Москви, руски је књижевник украјинског порекла, утемељитељ руског реализма. Радио је као нижи чиновник и предавач на Петроградском свеучилишту. Прочуо се по приповеткама из украјинског живота, у којима до изражаја долази фолклор, ведро и романтично расположење. У Петроградским приповеткама говори о беди чиновничке егзистенције (Кабаница, Ревизор). Створио је ликове који су у руском друштву постали обрасци за лењости, глупост, себичност, лакоумност и корупцију. Приближавање словенофилима, неверица у властиту даровитост, осећање кривице и религиозно-мистично расположење обележавају његов живот.

 

Приче:

  • ВИЈ – КРАЉ ДУХОВА
  • СТРАШНА ОСВЕТА
  • МАЈСКА НОЋ ИЛИ УТОПЉЕНИЦА
  • ЗАЧАРАНО МЕСТО
  • ВЕЧЕ УОЧИ ИВАНА КУПАЛЕ
  • НЕСТАЛО ПИСМО
  • СОРОЧИНСКИ САЈАМ

 

„Доведите Вија… Идите по Вија” — зачуше се речи мртваца.

Одједном у цркви настаде мртва тишина, у даљини се зачу завијање вука, а убрзо одјекнуше тешки кораци који су одзвањали црквом. Филозоф погледа искосице и виде да воде неког омањег, снажног кривоногог човека. Сав је био облепљен црном земљом. Као жилаво, јако корење, пружале су се његове, земљом облепљене руке и ноге. Корачао је тешко, спотичући се сваког тренутка. Дугачки очни капци падаху чак до земље. Ужаснут, опази Хома да му је лице од гвожђа. Вија доведоше и сместише баш испред круга у коме је стајао Хома.

„Подигните ми капке: не видим!” — рече подземним гласом Виј и цео накот баци се да му их дигне.

„Немој да гледаш” — шану филозофу неки унутарњи глас. Али он није могао да се уздржи и погледа.

„Ево га!” — викне Виј и показа на филозофа својим гвозденим прстом. Сви, колико их је било, бацише се на филозофа. Мртав паде он на земљу и од страха испусти своју душу.

Разлеже се кукурекање. Ово већ беше по други пут; прво кукурекање утваре нису ни чуле. Уплашене, бацише се оне, како је која стигла, у прозоре и врата да брже излете, али — авај — остадоше заглављене у вратима и прозорима.

Свештеник, који је доцније ушао у цркву, застаде кад сагледа оволику поругу Божје цркве и не смеде да служи парастос на таквом месту. Тако остаде за вечита времена та црква, са утварама заглављеним у вратима и прозорима, зарасла шумом, корењем, коровом и дивљим трњинама, и нико сада не може да нађе пута ка тој цркви.

 

Писмо: ћирилица

Страна: 184

Формат: А5 (210мм)

Повез: меки у колору

Weight 0.25 kg

Još nema komentara.

Budi prvi koji će komentarisati “Kralj duhova”