3opasne-dame

Opasne dame

400.00 дин.

Piter Čini

OPASNE DAME

 

Redžinald Evelin Piter Sauthaus Čini (Reginald Evelyn Peter Southouse Cheyney), rođen 22.02.1896. – umro 26.06.1951., bio je jedan od najpriznatijih britanskih pisaca kriminalističke proze, autor tvrdokornih priča i romana, od kojih je nekolicina ekranizovana, a najpoznatija adaptacija je film Žan-Lik Godara „Alfavil, čudna avantura Lemija Koušna“. Veći deo ranijeg života proveo je kao policijski reporter i privatni istražitelj, sve dok 1936. nije postao poznat prvim romanom o Lemiju Koušnu, agentu FBI-a i svom najpoznatijem junaku. 1938 stvara drugi legendarni lik, privatnog detektiva Slima Kalagana. Kao pedantan istražitelj, čini je prikupio masivnu dokumentaciju o kriminalističkim aktivnostima u Londonu, koja je, nažalost, skoro uništena u ratu 1941. Međutim, Čini se vraća prikupljanju isečaka i upotpunjava svoju desetkovanu kolekciju. Čini je diktirao svoja dela, iako ne vratolomnom brzinom kao Edgar Valas, već ih je „igrao“ pred sekretaricom, koja ih je zapisivala i kasnije prekucavala. Čini je živeo kao i njegovi junaci, uvek na ivici, mnogo radeći, vodeći brz i nemaran život pun impulsivnosti, što ga je i dokrajčilo. Dobar deo te napetosti i žurbe nalazi se u njegovim delima, uvek sa dobrim efektom.

 

Petnaest minuta kasnije posmatrao sam lokal senjora Perijere… Neonska svetla su pogašena i cela zgrada je u tami. Niotkuda ne dopire nikakav znak života, izuzev što se između kapaka jednog prozora na spratu probija tanak snop svetlosti.

Glavna vrata su bila zaključana. Polako sam obišao oko zgrade, dok nisam stigao do velikog prozora. Pri dnu je imao četiri pokretna okna, koja su verovatno služila za provetravanje. Bila je prava igrarija otvoriti bilo koji od njih; pažljivo sam se provukao kroz drugo okno s leve strane, a zatim ga za sobom pritvorio. Bio sam nečujan kao miš, ali zbog čega – to ne bih mogao da vam kažem.

Pomalo sam bio začuđen što je lokal ove vrste već zatvoren, pogotovu što su gosti koje sam ostavio bili u lepom raspoloženju. Neodlučno sam zastao na podijumu za igru. Kroz veliki prozor probijala se mesečina i osvetljavala deo sale i stepenište koje vodi na balkon. Na trećem ili četvrtom stepeniku nešto je zasvetlucalo. Prišao sam i podigao – komad srebrnastog gajtana! Zar Sadžers takav gajtan nije nosio kao ukras preko svoje svilene košulje? S komada koji sam držao u ruci visili su konci i parče bele svile. Nije mi bilo teško zaključiti da je nasilno otrgnut.

Tišinu nije remetio nikakav šum. Vratio sam se na podijum i upalio svoju minijaturnu džepnu lampu. Tačno iza bara ugledao sam dvoja vrata. Jedna su bila zaključana, a druga su se otvorila čim sam pritisnuo kvaku. Snop svetlosti moje lampe kružio je po prostoriji. To je bila neka ostava: na podu su ležali sanduci s pićem, prazne boce i kartonske kutije, a u uglu se nalazio jedan veliki frižider. Moj pogled se zaustavio na frižideru.

Došao sam do njega i nečujno ga otvorio. Previjen kao neka vreća unutra se nalazio Sadžers. Dobio je nekoliko dobrih pogodaka: dva kroz noge, verovatno dok je pokušavao da pobegne, a tri kroz telo – kad je već bio oboren, iz neposredne blizine; to sam zaključio po tragovima baruta na njegovoj beloj svilenoj košulji. Onaj komad gajtana ubica je otrgnuo verovatno kad je pokušao da podigne Sadžersovo telo.

 

Pismo: latinica

Strana: 160

Format: A5 (210mm)

Povez: meki u koloru

Weight 0.25 kg

Još nema komentara.

Budi prvi koji će komentarisati “Opasne dame”