3poslednji-covek-atlantide
Best Seller

Poslednji čovek Atlantide

360.00 дин.

Александар Бељајев

ПОСЛЕДЊИ ЧОВЕК АТЛАНТИДЕ

 

Александар Бељајев (Алекса́ндр Рома́нович Беля́ев) рођен 16. марта 1884. умро 6. јануара 1942. један од најзначајнијих и најпопуларнијих совјетских аутора научнофантастичне и пустоловне прозе. Бељајев се појавио 1925. причом „Глава професора Доуела“ да би током наредних седамнаест година списатељске активности оставио за собом уистину упечатљив опус од преко седамдесет библиографских јединица, од чега седамнаест романа. Претежан део његовог опуса спада у научну фантастику.

 

После завршетка ископавања била је сазвана међународна конференција од претставника дипломатија и научног света у циљу решавања судбине врло драгоцених археолошких збирки извучених са океанског дна.

Било је одлучено да се не развлачи „централно језгро“ археолошког материјала, које даје потпуну, скоро исцрпну претставу о Атлантиди, њеној цивилизацији и животу. Али између Европе и Америке дошло је до оштрог спора – коме да припадне то језгро?

На крају крајева спор је био решен у корист Америке, али као уступак Европи био је саграђен „Међународни музеј Атлантиде“.

Била је то величанствена зграда, саграђена у стилу Атланта, са триста шездесет огромних дворана испуњених киповима, покућством, предметима култа итд. Уз ту зграду налазио се и низ других: међународни институт за изучавање Атлантиде и библиотека са више од двеста хиљада књига о Атлантиди.

Први говор на свечаном отварању тог музеја и института одржао је професор Ларисон. Он је трајао више од шест часова и био је саслушан с највећом пажњом. И господин Соли није био заборављен на тој свечаности, и његово самољубље било је задовољено. Та, на крају крајева, његова досада и сувишан новац помогли су да се открије Атлантида.

Било је довољно дупликата археолошких налаза да се оснују најбогатији музеји у Европи. Међу њима су најпотпунији и најбогатији били музеји у Москви, Паризу и Лондону.

Овим ћемо завршити кратку историју открића Атлантиде. Даље долази историја саме Атлантиде. Ту историју је написао неуморни старац Ларисон. Такав ентузијаст као што је био Ларисон није могао да напише сувопарну научну расправу. Написао је пре роман него историју. Али роман у коме је свака поставка заснована на научним подацима. Нажалост, Ларисон је изненада умро, и рукопис, за који су знали многи његови пријатељи, сматрало се да је изгубљен. Тек недавно пронашли су га међу старудијама на тавану његове усамљене куће.

Рукопис је снабдевен Ларисоновим примедбама које смо сачували. Ево тог рукописа.

 

Писмо: ћирилица

Страна: 144

Формат: А5 (210мм)

Повез: меки у колору

Weight 0.25 kg

Još nema komentara.

Budi prvi koji će komentarisati “Poslednji čovek Atlantide”