SMOTULJCI

Jednom, na jednoj promociji, jednog romana, jednog našeg savremenog i popularnog pisca, jedna slabo obaveštena gospođa je postavila autoru jedno prosto, a glupo pitanje:
– Nije li ova vaša knjiga previše „tanka“? Zar može roman da se napiše u 130 stranica?
Gospodin pisac se, najpre, zabezeknuo, ali se suzdržao i odgovorio:
– Draga gospođo, ja zaista verujem da, u ovom našem sumanutom, digitalnom i brzom vremenu, knjiga ne bi smela da bude preo-bimna. Da bi knjiga imala više od 100 stranica za to mora da postoji debelo opravdanje. Ako ima 150 ili više stranica, to je već nevaspitano prema čitaocu, a ako ima 200 ili više stranica, to je već bezobrazluk.
Veoma sam saglasan sa stavom pomenutog pisca i konsta-tujem da satirično-lirsko i filosofsko delo Draška Sikimića ima dovoljan broj stranica da nas kvalitetno zabavi, zabrine i podsta-kne na razmišljanje o destrukciji ovovremenskog i ovoprostornog života.
Potrebno je ozbiljno spisateljsko umeće, zavidan talenat i znatno zanatsko iskustvo da se, ova „nezgodna“ literarna forma svede na mali broj reči, a da nas „zadovolji“ svojim kvalitetom.
Draško Sikimić je knjigu SMOTULJCI „smotao“ na sveden način i „servirao“ nam nešto esencijalno, kompresovano-emotiv-no, bogato, a zabavno.
Njegov Sizif je, ove „smotuljke“ izgurao do vrha brega, na zadovoljstvo nas kao izdavača i na zadovoljstvo Vas kao čitaoca. Šta će biti kad se „smotuljci“ razmotaju, videćemo posle prvog čitanja. Stoga Vam srdačno preporučujem Draškovu satiru i liriku, sa ubeđenjem da ćete ovu knjigu čitati i iščitavati.
Milomir Bata Cvetković

Smotuljci

Ostavite odgovor