• Tokom vojne operacije dolazi do prvog kontakta sa vanzemaljcima. Vojni šifrarnik dospeva u posed moćne korporacije. Dešavaju se vremenski paradoksi i anomalije, otvara se magijski portal. Događaju se samoubistva prouzrokovana muzikom. Izbija krvavi građanski rat. Nauka napreduje, kloniraju se davno izmrle životinje, stvaraju se androidi sa ljudskim mozgom i nova oružja za masovno uništenje, a neki ljudi stiču besmrtnost. Virtuelni svet zamenjuje stvarni svet. Zemljani stižu do zvezda, međutim, sukobljavaju se sa kolonistima sa Venere koji žive u sasvim drugačijem društvenom uređenju. Na Zemlji besni rat, u gradovima izbija revolucija. Nastaje kataklizma jer je planeta Zemlja prestala da se okreće oko svoje ose. Završava se Stari Svet i započinje Novi, u kome hara smrtonosna groznica i pored ljudi obitavaju raznorazni mutanti. U dalekoj budućnosti ljudi kao civilizovana vrsta više ne postoje, dok međusobno sukobljene vanzemaljske vrste ostatke ljudske rase smatraju životinjama koje pretvaraju u jahaću i tegleću marvu koju koriste u svojoj ishrani. U još daljoj budućnosti na Zemlji uopšte nema ljudi, ali su delfini stvorili svoju civilizaciju, koja se zbog tehnološkog napretka suočava sa problemom obezvodnjavanja mora i okeana.
  • Ovo nije siže nekog obimnijeg SF romana, već je reč o sadržaju priča i novela iz zbirke Viva la revolución Stevana Šarčevića, koje poređane po hronološkom ključu stvaraju koncept o usponu i padu čovečanstva. Na taj način zbirka Viva la revolución prerasta u fix-up, odnosno u zbirku priča i novela koja se može čitati kao roman, ili bolje rečeno – u zbirku koja bi mogla da se čita kao roman, jer valja napomenuti čitaocima da priče i novele iz zbirke nisu planski pisane za koncept uspona i pada čovečanstva, već da je reč o međusobno nepovezanim radovima koji kao celina vode u smeru mračnog i krajnje ponižavajućeg kraja epohe čoveka. U tome i leži draž koju zbirka Viva la revolución poseduje, jer se sklapanjem mozaika sačinjenog od nepovezanih fragmenata iz pojedinačnih priča i novela dobija usložena celina koja daje širi čitalački pogled na ovu zbirku, te sažima kompletnu Šarčevićevu sagu koja započinje prvim kontaktom i završava se u dalekoj budućnosti, kada na planeti Zemlji više nema ljudi. Koncept uspona i golgote bez vaskrsa čovečanstva je Stevan Šarčević takođe iskazao u priči Daničina ljubav: Pričalo se da je pre Obesvećenja čovek bio gospodar mašina, životinja i kamenja, da je suvereno vladao planetom, stigao do zvezda i bio potisnut, i ta njegova misao predstavlja epitaf čovečanstvu čije su uzdizanje i sunovrat u ovoj zbirci prikazani. Ovakav koncept uspona i pada čovečanstva donekle podseća na misao koju je Ursula Legvin iskazala u romanu Grad opsena: Ljudi su stigli do zvezda i bili potisnuti nazad u varvarstvo. Obzirom da je Šarčeviću upravo ova autorka jedna od uzora, kao i da sa njom deli anarhističke stavove, zbirka Viva la revolución bi se mogla posmatrati i kao njegov nesvesni omaž upućen Ursuli Legvin.
  • Za razliku od Šarčevićeve prethodne zbirke Dolazak tame, zbirka Viva la revolución je stopostotno usmerena ka naučnoj fantastici, pa se u njoj nalaze priče i novele različitih SF podžanrova (prvi kontakt, vremenski paradoks, roboti, veštačka inteligencija, kiberpank, spejs opera, apokaliptični i postapokaliptični SF, distopija…) prožete ratom, akcijom, bizarnošću, crnim humorom, krimi, trilerom, narodnim i mitološkim predanjem, hororom, morbidnošću, seksom i sadizmom. U većini radova iz zbirke preovladava mračna atmosfera u koju su utopljene lične sudbine protagonista, dok neke priče/novele kao pokretač imaju ljubav u svojim varijantama ljubavi i osvete, ili ljubavi i izdaje. Na lične odnose među likovima iz priča i novela je stavljen jak akcenat, a često su u radovima iz zbirke akteri potpuni marginalci, pa opisujući njihove doživljaje i međusobne odnose, bilo u futurističkim svetovima bliske budućnosti, bilo u jezivim postapokaliptičnim svetovima, Stevan Šarčević u stvari opisuje izopačeni svet današnjice koji ide ka svom neumitnom završetku, te na takav način iskazuje kritku postojećeg kupi-upotrebi-baci društva i loših međuljudskih odnosa koji u njemu vladaju. Šarčević u svojim pričama i novelama bespotrebno ne komplikuje, ideje su mu originalne i odlično razrađene, a njegova moć mašte dovodi do toga da svakom svojom pričom i novelom postiže željeni efekat koji čitaoca može naterati na promisao o mogućnosti da se ono što je napisao zaista ostvaruje ili bi se moglo ostvariti. On i dalje u svom pisanju koristi opise na kome mu pojedini zameraju, ali u pitanju je živopisno, a ne sterilno i suvoparno pisanje. Kvalitet radova iz zbirke Viva la revolución je ujednačen, jer kao što sam već naveo – sve priče i novele se nalaze u službi misije koja vodi ka mračnom finalu čovečanstva, ali ako bih morao da istaknem neke od njih, onda bi to po redosledu iz zbirke bile: Opus 64, Tropikana, A lepo su mi govorili…, Raskršće, Dosadno popodne, Povratak u Berlin, Frekvencija, Jedini siguran put, RX5, Oktobar, Odmetnik, Idem kući, Carstvo Venere, Viva la revolución, Obala, Groznica, Sa one strane reke, gradovi, Zašto poštar mrzi kišu, Daničina ljubav, Reči u vremenu.
  • Šarčevićev usud je taj da je on godinama najobjavljivaniji domaći fantastičar, ali istovremeno i najosporavaniji i najpotcenjeniji žanrovski pisac po određenim domaćim krugovima koji su povezani sa tom istom fantastikom, pa se situacija u takvim krugovima verovatno neće promeniti ni nakon objavljivanja zbirke Viva la revolución. Ali, uzimajući u obzir da su neke od priča iz ove zbirke prevođene i objavljivane u Americi (Buđenje), Mađarskoj (Dah lokomotive) i Sloveniji (Viva la revolución), činjenično stanje je da Stevan Šarčević trenutno predstavlja ključnu figuru domaće fantastike i da njemu pripadaju sadašnjost i budućnost ovog žanra, što je apsolutno i potvrdio svojom novom zbirkom Viva la revolución.
  • Opus 64 – Fix-up zbirku Viva la revolución otvara priča Opus 64, u kojoj Šarčević obrađuje motiv prvog kontakta i radnju priče smešta u sred vojne operacije Oluja. Tada mlada violinistkinja, bežeći od pogroma, u šumi svojim muziciranjem privuče vanzemaljca koji joj ponudi opkladu i izazove je na takmičenje u sviranju. Vanzemaljac zahvaljujući savršenosti svog uma veoma uspešno imitira sviranje violinistkinje, ali gubi opkladu jer nije sposoban da kopira osećaje, niti da parira ljudskoj emociji…
  • Tropikana je fantastična krimi-triler-akciona novela sa motivom teorije zavere, čija se radnja dešava u našoj bliskoj prošlosti – u gradu razorenom tokom Nato agresije 1999. godine i državi opljačkanoj od strane političara nakon petooktobarskog prevrata. U takvoj društvenoj preraspodeli moći ratni veteran Mirković nema nikakvu perspektivu, prinuđen je da krpi kraj sa krajem i postaje obezbeđenje preprodavcu heroina, što mu stvara dodatne nevolje sa konkurencijom na tržištu droge. Ionako tešku životnu situaciju će mu do neslućenih granica otežati prodaja vojnog šifrarnika korporaciji Global Trejd, nakon čega na svojoj koži doživljava praksu zavere, dok vojni šifrarnik koristi interesima moćnika iz senke koji sprovode tihi genocid nad stanovništvom Srbije. Tropikana ima i uplive karakteristične za kiberpank, pa je tako Mirković zbog poternice koja je za njim raspisana primoran da živi na samom dnu društvene lestvice, u ciganskom kartonskom naselju; Global Trejd se služi informatičkim kriminalom, a klasični predstavnik kiberpanka u ovoj noveli je mucavi kompjuteraški čudak, haker Markiz. Iz novele bih izdvojio i preokret Mirkovićeve ličnosti koji od čoveka koga pokreće žudnja za parama postaje osoba koju vodi i pokreće ljubav, kao i želja za osvetom zbog likvidacije članova svoje nove porodice. Zanimljiva je i igra potčinjavanja i sadizam direktorke Global Trejda, čije metode sa psećom ogrlicom podsećaju na Branku iz romana Kaurinova kletva. U noveli Tropikana je vrlo izražena kritika modernog srpskog društva: od petooktobarske vlasti, preko nebrige za ratne veterane koji su prepušteni sami sebi, do korporacija koje sisaju krv građanima koji ne shvataju da živote provode u modernom robovlasništvu. Inače, nekarakteristično za Šarčevića, Tropikana  ima srećan i berićetan završetak po glavnog junaka i njegovu novu porodicu.
  • A lepo su mi govorili… – Dok se jedne olujne majske večeri naučnici u CERN-u poigravaju sa Božijom česticom, u Srbiji strastveni ljubitelj fudbala, uz neizostavan asortiman konzumerskih grickalica i piva, čeka prenos utakmice u kojoj nastupa naša fudbalska reprezentacija. Nakon udara groma njegov televizor počinje da prikazuje sutrašnji TV dnevnik, što izaziva bizarnu i veoma baksuznu vremensko-paradoksalnu sitaciju dostojnu Zone sumraka, u koju ljubitelj fudbala upada pokušavajući da spase svog nesrećno stradalog prijatelja, čije je ime objavljeno u crnoj hronici TV dnevnika. Da baksuz po glavnog aktera bude još veći – sve ovo se dešava petka trinaestog…
  • Proleće – Da za Šarčevića ne postoje tabui se znalo poodavno, a pričom Proleće je otišao korak dalje od svojih ranijih postavki i uradio je priču sa šokantnim preokretom koji je baziran na nezaceljenim ranama iz drugog svetskog rata. U priči glavni protagonista kreće na ljubavni sastanak sa devojkom, ali pošto u vozu ugleda osobu iz svoje prošlosti koja uopšte nije ostarela, putovanje mu se pretvara u najgori mogući proživljeni životni košmar. No, to uopšte nije noćna mora već neočekivani povratak u prošlost, u jasenovački holokaust, gde ga ponovo i željno isčekuje njegov homosekusalni sadistički mučitelj…
  • Raskršće – Priča govori o prevarantu Aleksi, koga u pustinji progone komandosi. Bežeći od njih, pred očima mu se ukazuje magijski portal koji se zove Raskršće. U Raskršću je moguće ispunjenje svih želja, ali Aleksa bira onu najnelogičniju, čije ispunjenje ga vraća nazad u pustinju… Šarčević se u priči Raskršće poslužio starim mitološkim i magijskim motivom raskršća, mesta na kome je sve moguće, na šta je dodao dozu crnog humora, te istakao poentu da je i magija ostvariva – samo ako se u nju veruje, dok se u suprotonom ne dešava ništa.
  • Dosadno popodne je kratka i potpuno bizarna priča koja se odigrava na jednom domaćinstvu, gde se nadničar Isus, u obračunu biblijskih razmera koji se odvija uz pesmu Kalašnjikov, sukobljava sa četiri jahača Apokalipse…
  • Zelenooka – Kad u ratnoj ledenoj zimskoj noći neko zalupa na kapiju kuće koja je nekim čudom preživela nuklearno razaranje, tad je poslednja osoba koja se može očekivati pred kapijom devojka iz drugog vremena, koja se tu obrela tražeći svog oca koji proučava anomaliju…
  • Buđenje je mračna priča sa opisima fizičkih i psihičkih promena do kojih dolazi kod putnika u jednom vozu, koji putuje u čudnom pravcu, kroz još čudnije predele. U tom vozu i vreme teče na čudan način, pa svi osim jednog jedinog putnika spavaju, te on postaje svedok naglog starenja voljene žene, kao i svog starenja koje je istovremeno praćeno naglim senilenjem. Jedino što mu iz sećanja ne bledi je ljubav prema voljenoj osobi, čime Šarčević poručuje da je samo ljubav vanvremenska i neprolazna.
  • Povratak u Berlin – Aron Goldštajn, poslednji Jevrejin, dva puta putuje kroz vreme – prvi put da ubistvom Adolfa Hitlera spreči njegov dolazak na vlast, čime menja istorijski tok, a drugi put da Hitlera spase od samog sebe, jer su posledice Hitlerovog smaknuća po Jevreje neuporedivo gore od holokausta koji ih je zadesio za vreme njegove vladavine Trećim Rajhom u pravom istorijskom toku…
  • Frekvencija je veoma dobro poznata žanrovskim čitaocima, jer je uz priču Ponoćna zvona (koju je takođe napisao Šarčević) predstavljala najbolji i najkvalitetniji komad koji je ikada objavljen u svim elektronskim tematskim novogodišnjim Nešto diše u mojoj torti horor zbirkama. U zbirci Viva la revolución, Frekvencija je prerađena u odnosu na svoju prvobitnu verziju iz vremena Torte, pa je samim tim još bolja i čitljivija nego ranije. Reč je o fantastičnoj triler priči punoj obrta, u kojoj dekintirani raskalašni muzičar Milan, sa svojom još raskalašnijom devojkom Dijanom, smišlja genijalni plan kako da dođe do novca bogate advokatice Anastazije. Koristeći beleške svog oca koji je radio na vojnom programu, Milan stvara samoubilački gitarski akord, a da bi u potpunosti ostvario svoju zamisao – spreman je da žrtvuje pevačicu iz benda, publiku na koncertima, da zbog toga ode u pritvor pod optužbom za masovno ubistvo, kao i da se nakon izlaska iz pritvora seksualno potčini advokatici i poda njenom partneru… Pisac je dobro objasnio motive likova iz priče, kao i njihove međusobne intrigantne odnose isprepletane biseksualizmom, sadizmom i ponajviše uzajmnom pohlepom koja dovodi do krvavog kraja koji se dešava na Božićno jutro.
  • Jedini siguran put – Republiku Vojvodinu su napale srpske snage i ukinule joj samostalnost, zbog čega je došlo do krvavog građanskog rata. U žarištu jednog od sukoba su se našli mladi paor Joso i oficirka Verica, koji zajedno beže iz uništenog autobusa i peške nastavljaju put ka utvrđenom Novom Sadu. Među njima dolazi do emocija i Verica predlaže da zajedno pobegnu u inostranstvo, ali Joso je u obavezi da održi očevo obećanje, pa zbog toga želi da po svaku cenu stigne u Novi Sad, na davno ugovoreni susret sa Anom. Naivni Joso uopšte ne sluti da se Verica nije slučajno našla na pravom mestu u pravo vreme, niti pretpostavlja da njegov otac nije ugovarao bračnu obavezu već jedan vid danka u krvi, te da će ga održanje obaveze ugovorene u njegovom detinjstvu odvesti pravo u čeljusti zla, koje zahvaljujući krvopijstvu i dalje ima lik devojčice iza koje se krije prava vladarka Vojvodine, a da je bratoubilački rat među Srbima izazvan sukobom familijarno povezanih Habzburga i Romanovih… Priča Jedini siguran put je Šarčevićeva mračna, morbidna i ratnim dejstvima napeta akcija, sa odlično odrađenim jezivim horor preokretom na kraju, kojim je simbolično opisana zla kob koja Srbe prati vekovima, jer našim prostorima gospodare moćnici kojima je naša krv potrebna zarad sopstvenog opstanka. Pisac se u ovoj priči koristio i poznatim detaljima iz građanskih ratova vođenih devedesetih godina prošlog veka (opis napada na putnički autobus, prikaz zverski masakriranih civila, bombardovanje izbegličke kolone avijacijom), pa se takvi detalji, uz separatistički pojam Vojvodine Republike, uspešno nadovezuju na simboličku priču o moćnicima koji vladaju ovim prostorima. Ono što bih još istakao iz priče Jedini siguran put je interesantan opis erotskog spajanja Jose i Verice koja ranjena krvari usled povrede izazvane udesom u terenskom vozilu, što podseća na ublaženiju varijantu sličnih scena iz Balardovog Sudara.
  • Zvezda severa – Živimo u vremenu kloniranja – prva klonirana životinja, ovca Doli je svet ugledala krajem prošlog veka, 1996. godine; naučnici tvrde da je biološki izvodljivo kloniranje ljudi, a povremeno se provuku i glasine o mogućem kloniranju davno izmrlih životinja. Šarčević u priči Zvezda severa obrađuje upravo temu kloniranja izumrle životinjske vrste, ali za razliku od najpoznatijeg knjiškog primera kloniranja izumrlih životinja – dinosaurusa iz Krajtonovog Parka iz doba jure, Šarčevićev klonirani mamut nije sposoban za život, pa služi ruskoj genetičarki kao kućni ljubimac. Međutim, u prvom planu priče Zvezda severa se nalazi lični odnos ruskog plaćenika Sergeja i pomenute genetičarke, dok priča o kloniranom mamutu postaje samo pokazatelj njihovog odnosa, koji u rasponu od obostrane ljubavi do izdajstva i osvete kulminira pri Sergejevom povratku sa sirijskog ratišta, kada on odluči da i bukvalno izbriše sve tragove njihove zajedničke prošlosti, te ga ni sitno kolebanje (izazvano saznanjem da je čovek sa kojim genetičarka živi u stvari homosekusalac) ne sprečava da uradi ono što plaćenik najbolje zna i ume da radi…
  • RX5 – Za Šarčevića naučna fantastika nije jedna i jedina osa oko koje se sve vrti u njegovim pričama. To je ponovo dokazao robotskom pričom RX5, u kojoj je naglasak stavljen na izvitoperene lične odnose među glavnim likovima. Priča RX5 je izlaganje pronalazača i konstruktora Stevanovića, čoveka kome je život podario lične i porodične tragedije. Svetlo na kraju njegovog tunela predstavlja započinjanje ljubavne i poslovne veze sa ženom koju život takođe nije mazio i štedeo. Kada se to dvoje ličnih tragičara ujedine, stvari se naizgled odvijaju dobro, ali posle kraha zajedničkog robotskog projekta sve pođe po zlu. Tada njihova veza puca i pretvara se u gomilu obostranih laži i praznih reči; ljubavnica oboleva od tumora prouzrokovanog radioktivnošću robota RX3, tone u alkoholizam i pronalazi novog ljubavnika koji je fizički maltretira, dok Stevanović radi na usavršenom androidu RX5 u čiji mikroprocesor utiskuje svoju svest, pa novostvorenog androida poklanja ljubavnici. Kada Stevanovićeva ljubavnica okonča tragično, android RX5 se budi, te sa konstruktorovom svešću, uspomenama i osećajima kreće u osvetu uperenu ka svima koje smatra odgovornim za njenu smrt…
  • Oktobar – Kratka i efektna akciona triler priča ograničene katastrofe do koje dolazi kad alkoholičar posle neuspelog pokušaja samoubistva postane svedok potere sa smrtnim ishodom, nakon čega dođe u posed torbe koja je pripadala ubijenom čoveku, ne sluteći šta se u njoj nalazi… Deo iz priče Oktobar, kada se alkos vraća na mesto zločina i susreće sa profi-ubicama je skoro istovetan sa delom iz poglavlja Pustoš (roman Kaurinova kletva), pa je očigledno reč o nekom ličnom proživljenom događaju kome se Šarčević često vraća u svojim delima.
  • Odmetnik – U korporativnom svetu u kome postoje besmrtnici, priča prati lika koji je postao odmetnik od sistema, zato što u punoletstvu nije želeo da se podvrgne testiranju krvi na Mašini koja služi predskazivanje načina smrti. Rasplet započinje kad pomisli da umire od raka pluća koji je nasledio od majke, pa zbog toga odlučuje da se testira na Mašini, dok u potpunom obrtu rezultat testa izaziva nevericu, jer smrtnost nije jedina koja se može steći naslednom linijom…
  • Boginja mačkastih očiju – Kada dvojica prijatelja dođu u sukob zbog različitih načina na koji tretiraju ljubavnicu – njihova razmirica se rešava u virtuelnom svetu, obračun se prenosi putem televizije, ulog je pravi život, a nagrada je milionska svota novca i žena. Ali, o ishodu njihovog duela ne odlučuju samo njih dvojica, već i žena zbog koje se bore, pa u takvoj situaciji ona stiče atribute boginje virtuelnog sveta jer učitava programe i potprograme koji određuju izgled i vremenske prilike na virtuelnom bojnom polju…
  • Idem kući – U svetu nalik Matriksu, ljudi u ušima i u rukama imaju ugrađene komunikacijske uređaje koji ih spajaju sa Mrežom. Oni ne čuju i ne vide spoljnu sredinu, tako da njima pravi svet predstavlja potpunu nepoznanicu. Najveća kazna koja može da zadesi pojedinca spojenog sa Mrežom je da bude isključen sa nje, što prouzrokuje nesnalaženje i nemogućnost prilagođavanja u stvarnog svetu… Šarčević u priči Idem kući iskazuje kritiku savremenog društva i opisuje sve veću zavisnost ljudi od tehnološko-komunikacijskih uređaja, pa se tako uređaji ugrađeni u ušima ljudi mogu poistovetiti sa slušalicama, dok se hendpodi ugrađeni u rukama ljudi mogu prepoznati u ajfonima/smartfonima u koje zombirane mase današnjice netremice bulje hodajući ulicama, ne obraćajući pažnju na svoje okruženje, stvarajući na takav način od sveta svoje svakodnevnice – svet uprošćenog Matriksa. Samim tim, povratak kući u ovoj priči predstavlja povratak u stvarni svet, u realnost – gde čovek zaista pripada.
  • Dah lokomotive je priča pilota astrogatora koji je ponosan na ostvarenje svog dečačkog sna, ali čija razmišljanja daju jasan uvid u njegovo psihičko stanje izazvano usamljenošću, otuđenošću i pogubljenošću zbog dužine trajanja putovanja u nepreglednom svemirskom prostranstvu, tako da za njega međuzvezdano putovanje u svakom smislu predstavlja putovanje života… Priča Dah lokomotive je priča izrazito simboličnog naziva, jer kako je u prošlosti pronalazak parnjače najavio dolazak nove tehnološke epohe, tako bi konstruisanje međuzvezdanog broda obznanilo potpuno novu eru u razvoju čovečanstva, pa Šarčević u ovoj svojoj priči najavljuje ostvarenje takve zamisli i slikovito upoređuje međuzvezdani brod sa vozom.
  • Carstvo Venere – Dvojica Mađara, Tibor i Robert, čine posadu međuzvezdanog transportera Hungarija koga napadaju svemirski gusari. Jedini spas od višestruko brojnijih i oružjem nadmoćnijih napadača je da upotrebe venerijansku hologramsku pločicu, u koju je uprogramirana svemirska crvotočina. Aktiviranje hologramske pločice ih spasava od svemirskih gusara, ali ih dovodi pravo u matrijarhalno Carstvo Venere koje ratuje sa Zemljanima i zarobljenike drži kao robove… Priča Carstvo Venere je dinamična svemirska opera, koja nudi sve ono što dobra priča tog podžanra treba da poseduje – napetost, svemirsku bitku, putovanje nadsvestlosnom brzinom, kao i malo humora, dok su tokom cele priče kroz monologe i dijaloge dvojice Mađara prisutni nagoveštaji o pravoj prirodi Venerijanki. Šarčević je u priči Carstvo Venere na sebi svojstven način uspešno iskoristio popularni termin planeta žena koji se odnosi na Veneru, pa je Venerijankama dao obeležja karakteristična za njegove radove o gospodaricama (matrijarhat, ženska dominacija, robovlasništvo), čime je istakao da nije tek slučajno odabrao Veneru kao planetu sa koje su se kolonisti koji žive u matrijarhatu raširili po svemiru stvarajući Carstvo.
  • Viva la revolución je priča sa prve linije fronta iz rata koji je zahvatio čitavu Zemlju. Neprijatelj čovečanstva je nova vrsta koja je nastala simbiozom ljudi i biljaka. Zaraza se širi vazduhom, kao i pod zemljom, što dovodi do pretvaranja ljudi u kliconoše, dok nezadrživo napredovanje preobraženih usporavaju jedino plameni zidovi napalma. Međutim, i iza fronta se stvari ne odvijaju dobro – u gradovima zbog gladi dolazi do pobune marginalizovanih slojeva sa dna društvene lestvice; u fabrikama radnici štrajkuju pa ponestaje sirovina za proizvodnju napalma, te se situacija iz gradova odražava na stanje na frontu… Zbog svega toga, Šarčevićeva misao Ispred nas evolucija, iza nas revolucija, a mi u sredini, između čekića i nakovnja na najbolji način sumira apokaliptični izbor koji je u priči Viva la revolución ponuđen ljudima.
  • Obala – Zemlja nakon prestanka okretanja oko sopstvene ose postaje neprepoznatljivo mesto. Jedan deo planete je pretvoren u ledenu pustoš sa zaleđenim morima, a posledice planetarne kataklizme se ogledaju i u pojavljivanju prvih mutiranih vrsta – snežnih nemani i pustinjskih apsida. Novonastali svet na Zemlji je surov svet u kome nema milosti, pa se u takvom okruženju jedna greška ili neopreznost plaćaju životom… Šarčević je u priči napravio stilski kontrast, jer je suprostavio nežnost (iskazanu u prvom delu priče, u kome je opisao nežni odnos ljubavnika i ženino sanjarenje o moru) i grubost (iskazanu u drugom delu priče, u kome je opisao svet nakon planetarne kataklizme), tako da Obala može kod čitaoca da izazove jak emocionalni utisak.
  • Groznica je postapokaliptična akciona storija, sa radnjom koja se odvija na Đavolovom Prstu, mestu koje u Novom Svetu okuplja sve begunce pred zakonom i smrtonosnom Velikom Groznicom. Na takvom mestu i u takvom svetu svoju ljubavnu vezu započinju Pacov i Nataša, a zaplet nastaje kada Pacov pronađe mrtvu Natašu. Sveteći se ljudima za koje veruje da su krivi za Natašinu smrt, Pacov saznaje sve tajne iz njenog života u Starom Svetu i spoznaje da se šifra za razrešenje Natašinih tajni, povezanih sa lekom za Veliku Groznicu, nalazi u rečima ljubavne pesme koju mu je ona stalno pevušila… Šarčević je glavnom liku Pacovu dao sasvim odgovarajući nadimak, jer kada čitalac pomisli da će na kraju priče Groznica Pacov da postupi za dobrobit celokupne ljudske zajednice, dešava se nešto sasvim suprotno, čime Pacov u potpunosti opravdava nadimak koji nosi, pa u njegovom planiranju budućeg činjenja postaje jasna poenta ove priče – u postapokaliptično doba svako misli isključivo i samo na sebe. Zanimljivost iz priče Groznica je ponovno pominjanje šezdeset druge jedinice, koja je prvi put spomenuta u priči Tropikana, dok će čitaoci ranijih Šarčevićevih radova u priči Groznica (kao i u narednoj priči Sa one strane reke, gradovi) primetiti pominjanje Starog i Novog Sveta, što su nazivi upotrebljeni i u romanu Kaurinova kletva.
  • Sa one strane reke, gradovi je mračna i morbidna postapokaliptična priča sa jezivim opisima iz Novog Sveta koji je ovde, za razliku od priče Groznica, predstavljen u svom celokupnom gnusnom i zastrašujućem obimu. Kao takav, Novi Svet je podeljen na Provinciju – u kojoj ljudi žive u gladi i bedi zbog koje su mnogi spremni na potkazivanje zarad sitnica koje dobijaju zauzvrat, i na Gradove – u kojima vlada privid blagodati i u kojima najvišu kastu čine Istočnjaci, koji sebe nazivaju Smernim Hrišćanima. Da bi neko od Provincijalaca jednom u pet godina stekao status Građanina, dužan je da Istočnjacima isporuči petnaest devica koje služe kao žrtva paljenica u čast spasenja. Dobijanje statusa Građanina je glavni pokretački motiv Lovca plaćenika Branimira, koji svoju dvanaestu po redu uhvaćenu devicu privodi jednoj od Istočnjačkih gospodarica na brod, gde dobija odgovore na svoja pitanja, ali se i sudbinski ponovo povezuje sa svojom prošlošću za koju je mislio da je davno zaboravljena i ostavljena u Provinciji… Priča Sa one strane reke, gradovi se može posmatrati i kao pandan viteškim sagama sa damom u nevolji koju spasava heroj-vitez, ali Šarčevićeva začkoljica leži u tome da je nevolju izazvao upravo vitez – Lovac plaćenik Branimir, a da damu u nevolji predstavlja Branimirova davno napuštena rođena sestra Jelena. U priči se svojom surovošću izdvajaju Istočnjaci, vrsta mutiranih krvopija čiji se religijski obredi sastoje od ispijanja krvi dečacima koji su razapeti u crkvama Gradova. Zbog toga Istočnjaci podsećaju na Sestrinstvo koje se u romanu Kaurinova kletva ponovo uzdiglo pod okriljem Crkve, ali sličnost sa Sestrinstvom se ogleda i u sadističkom odnosu potčinjavanja koje Istočnjačke gospodarice imaju prema svojim žrtvama, kao i u prinošenju žrtava paljenica koje su opisane u Šarčevićevoj noveli Poslednja Lunova avantura. Imajući u vidu sve navedeno, Istočnjaci bi se mogli smatrati izmutiranim Sestrinstvom. Doduše, postoji i druga mogućnost njihovog porekla, koja je manje verovatna i koja dolazi kao posledica posmatranja šireg konteksta rata sa Venerijankama, pa bi Istočnjaci u tom slučaju mogli biti pobornici Venere koja je nazivana i Istočnom zvezdom, a obzirom da i Sestrinstvo i Venerijanke sebe smatraju i nazivaju gospodaricama – mogućnost porekla Istočnjaka postaje dvostruka, što ovoj mutiranoj surovoj vrsti daje dodatnu misterioznost.
  • Zašto poštar mrzi kišu – Svetom preovladava mutirani soj Novorođenih, kojima je Sunce oduzelo vid a darovalo moći telepatije i ubijanja pomoću misli. Novorođeni se svirepo obračunavaju sa noćnim sojem, što je naziv za sve ostale koji nisu podlegli mutaciji. Ali jedan od retkih živih pripadnika noćnog soja se naoružan drevnim oružjem vraća na svoje ognjište sa koga su ga mutanti davno prognali, jer želi da poravna račune iz prošlosti i otkrije tajnu o staroj rasi za čije se naslednike Novorođeni smatraju…
  • Daničina ljubav – Početna ideja ove priče je ukorenjena u mitološkoj tradiciji našeg naroda i vezana je za zmiju čuvarkuću koja živi u temelju kuće. Šarčević nadgrađuje tu ideju, pa u priči Daničina ljubav ogromna mutirana zmijurina obdarena hipnotičkim moćima živi u temeljima jednog naselja, čije stanovnike štiti i čuva od drugih grabljivih vrsta. Cena koju stanovnici naselja plaćaju za zaštitu uopšte nije mala, jer im zmija svake jeseni uzima po jednu devojku kojom se hrani tokom zime. Ustaljeni poredak stvari ruši Danica, čija iskrena ljubav budi zmijinog arhineprijatelja, čime se prekida jezoviti ritual u kome učestvuju svi stanovnici naselja, koji Danicu pesmom ispraćaju u zmijsko leglo…
  • Reči u vremenu je novela u kojoj je distopija predstavljena u svom najmračnijem izdanju – ljudi kao civilizovana vrsta više ne postoje na Zemlji, porobljeni su od agresivne insektoidne vrste Serge i svedeni su na nivo stoke koja služi porobljivačima za jahanje, teglenje i ishranu. Međutim, insektoidima Zemlja predstavlja poslednje uporište i mesto sopstvenog istrebljenja jer protiv njih ratuju Rozberani, koji ljude tretiraju na isti način na koji to čine i Serge. Novela Reči u vremenu ima dvojnu radnju. Prvi sloj započinje organizovanim lovom na khaanoore, u kome učestvuje i insektoid Mantel, a zatim prati tog istog Sergu i njegovu khaanoorku Ke Therr u trenutku Rozberanskog napada, kada njih dvoje beže u podzemlje razrušenog drevnog ljudskog grada… Drugi sloj priče se dešava četrdeset i dve godine nakon Rozberanskog napada na zemaljska insektoidna uporišta. Taj deo prati stručnjaka za dešifrovanje Sergaških zapisa Rozberanku Andarell od njenog dolaska na Zemlju, do trenutka kada joj pretpostavljeni daju zadatak da prevede dnevnik poslednjeg preživelog insektoida Mantela. Dešifrujući potresno izlaganje, ona saznaje da je Mantel u podzemnom gradu otkrio da je učenje Sergi o khaanoorima lažno… Novela Reči u vremenu ima tri istaknuta lika – insektoida Mantela, Rozberanku Andarell i khaanoorku Ke Therr. Mantel i Andarell su predstavnici dve međusobno suprotstavljene vanzemaljske vrste, koje povezuje isti pogled na ljude koje smatraju životinjama. Ipak, iako žive u različito vreme na Zemlji, i Mantel i Andarell doživljavaju sličan preokret u svojim razmišljanjima vezanim za khaanoorove. Insektoida Mantela vreme koje provodi u progonstvu sa khaanoorkom dovodi do pomisli da preispita odnos koji ima prema celokupnoj vrsti khaanoorova, ali ga ustaljena pravila o insektoidnoj nadmoći i khaanoorovima kao životinjama sprečavaju da to učini dok je Ke Therr živa, već to čini nakon što se ona žrtvuje zbog njega. Zato Mantel, u spomen ljubavi prema svojoj mrtvoj khaanoorki, odlučuje da piše dnevnik u kome raskrinkava laži sopstvene vrste i pokušava da se otisne na Sever ne bi li ispravio nepravdu koju su ljudima naneli insektoidi. Sa druge strane, Rozberanka Andarell vrlo brzo pri dolasku na Zemlju uviđa inteligenciju khaanoorova, pa zbog toga radije hoda peške nego da njih koristi u zapregama. Ke Therr je predstavnica porobljenih ljudi, koji su toliko degradirani da se poput životinja maze sa svojim vanzemaljskim gospodarima, kojima su odani do smrti. U Šarčevićevoj noveli Reči u vremenu se mogu prepoznati i određeni motivi iz njegove priče Lepa Jelena – naziv khaanoor koji vanzemaljci koriste za ljude; erotske scene između Zemljanke i vanzemaljca, a upoređivanjem se ispostavlja da je Rozberanin u stvari Sergaški naziv za Likana.
  • Bol koju neće spoznati je priča koja zatvara fix-up zbirku Viva la revolucion, pa bi mogla da se posmatra i poput epiloga. Radnja priče Bol koju neće spoznati je smeštena u vremenski period daleke budućnosti, kada ljudi više ne postoje na planeti Zemlji, niti ima bilo kakvih pomena o njima, dok su planetu nasledili evoluirani i tehnološki razvijeni delfini koji su stvorili svoju vodenu civilizaciju. Kroz razmišljanja jednog delfina se uočavaju izazovi sa kojima se suočava njihova civilizacija koja trpi glad, bolesti i eskalaciju nasilja u gradovima koje su preplavili smaksvetovni propovednici, što su sve problemi sa kojima se suočava i današnja ljudska civilizacija, ali i ljudska civilizacija koju je Šarčević opisivao u prethodnim pričama iz ove zbirke. Ipak, najalarmantniji problem za delfine predstavlja bezvođe, odnosno okopnjavanje okeana, do koga je došlo zbog tehnološkog napretka, pa zato kroz delfinove misli provejava pesimizam o propasti civilizacije i periodičnim ciklusima u kojima jedna vrsta nasleđuje drugu. U delfinovim rečenicama: „Čuo sam priče da posle nas nova vrsta uzdićiće se. Vrsta za život u bezvođu stvorena. Bića sposobna da kiseonik bez posredstva vode koriste.“ postoji nagoveštaj da se radi o mutiranoj vrsti delfina koja diše pod vodom, što gledano kroz koncept uspona i pada čovečanstva iz fix-up zbirke Viva la revolución ima logike, jer su usled prestanka okretanja Zemlje oko sopstvene ose mora bila zaleđena (priča Obala), pa je moguće da su i delfini trpeli promene. Sam kraj priče Bol koju neće spoznati je optimističan, jer ukazuje da i delfini streme ka zvezdama…
  • Aksentije T2 Novaković