2_ime-majkino-ilustracijaU pripremi je nova zbirka priča Stevana Šarčevića SA DRUGE STRANE NOĆI, koja će se pojaviti pod etiketom Argus Books&Magazines

U zbirci priča „Sa druge strane noći“ Stevana Šarčevića tema nije takozvana tvrda naučna fantastika, već se u većini priča polazi iz realnog života. To je bekstvo od stvarnosti u izmaštani svet koji nije nimalo bajkovit i u kojem nas čekaju nimalo prijatna dešavanja.
Kroz svaku priču se provlači element fantastičnog ili nadrealnog što i ovu zbirku povezuje sa Stevanovim prethodnim opusom. Glavni junaci i čitaoci koji prate njihove avanture često nisu svesni na kom nivou spoznaje se dešava radnja, da li njihove sudbine određuje živi stvor ili bogovi koji nisu bestelesna bića što borave u višim predelima, odakle povlače nevidljive niti sudbine, nego su ovde među ljudima koji ih ne prepoznaju kao takve jer su to davno zaboravljeni bogovi koji deluju sasvim ljudski.
Ovog puta Stevan je zanemario pesnika u sebi. Rečenice su mu lišene poetike, čvrste su, ljudske, rečenice običnih ljudi, kojima nije ni do kakve epike u njihovim stradanjima i naporima. Njegovi junaci kreću se našim prostorima, govore lokalnim dijalektom i često su u potrazi za nekim ili nečim, a kada to i pronađu, pitanje je da li su time zadovoljni, jer priče se ne završavaju onim „živeli su srećno do kraja života“. Na kraju svake priče počinje nova.

Kod mnogih pisaca Naučne fantastike i srodnih žanrova, ženski likovi su negde na margini dešavanja, tu su tek zbog toga da ih glavni junak spasi iz nevolje ili da ga one dočekaju po povratku iz neke epske borbe, da mu vidaju rane ili da mu padnu u zagrljaj. Kod Stevana nije tako. Žene u njegovim pričama su veoma važne, pa prema ulozi u dešavanjima često nadmašuju glavne likove, vode priču. Stevanove junakinje su po pravilu veoma lepe, samosvesne i vrlo često pohotne i perverzne.

Ovakvim svojim pristupom pripovedanju Stevan Šarčević može da se uporedi sa piscima poput Henrija Milera ili Čarlsa Bukovskog.
Tihomir Tika Jovanović