Zoantropia 2007.
Zoantropia 2007.
Zoantropia 2017.
Zoantropia 2017.

Zoantropia je prvi roman sarajevskog pisca Edhema Tanovića (1978.). Objavljen je prvi put 2007. godine, u tiražu od 1.500 primeraka, i predstavlja prvi sarajevski moderni horor roman. Izdavač je bila ArkaPress. Za domaću žanrovsku publiku Argus Books&Magazines ovaj roman objavljuje tokom septembra 2017.

 

 

Često pionirski poduhvati dožive trnovitu sudbinu, pa je tako prošla i Zoantropia. Ona se neko vreme mogla nabaviti po sarajevskim knjižarama, da bi iz pojedinih bila naglo povučena, jer se pisac zbog  svog dela suočio sa nerazumevanjem ostatka sarajevske književne zajednice, što je dovelo do bojkota njegovog romana. Kružok sarajevskih pisaca drugačijih žanrova na horor gleda sa prezirom, a pisce poput Tanovića smatra manje vrednim, tako da je Zoantropia na izvestan način proglašena nepoželjnom u kniževnim krugovima, čime je uskraćena za širi plasman čitaocima. Recenzije romana koje se nalaze u samoj knjizi uopšte ne otkrivaju pravu stranu Zoantropie, već roman ili pretvaraju u pamflet, ili nemaju dodirnih tačaka sa samom radnjom romana, tako da se iz njih ne može zaključiti da se radi o hororu. Takođe je žanr romana predstavljen kao drama a ne kao akcioni horor, što je svojevrsna skaradnost u cilju degradiranja ovog dela. Na sajtu izdavačke kuće ArkaPress se ne može naći nikakav podatak o ovoj knjizi, pa se stiče utisak da su se svi koji pripadaju sarajevskim književnim krugovima, sem pisca, odrekli ovog romana.

Radnja romana Zoantropia je smeštena u post-dejtonsko Sarajevo, zaraženo iznenadnom zombi epidemijom. Pošast se širi munjevitom brzinom, pa sarajevske mahale, naselja i centar grada pred naletima zombija postaju poprišta uličnih sukoba, zbog čega NATO snage opkoljavaju grad i ne dozvoljavaju izlazak iz njega. Glavni junak Sejo preživljava prve okršaje sa zombijima, da bi udružen sa prijateljem Kenanom kovao plan kako da stigne do centra grada, i nađe sklonište u dobro zaštićenom stanu svoje babe. Međutim, prvom prilikom Kenan okreće leđa Seji, i priklanja se bandi svoga brata. Zbog toga je Sejo, nakon vatrenog obračuna sa Samirovom bandom, prinuđen da sam sprovede svoj plan u delo. Uz neprekidne sukobe sa zombijima beži iz mahale, i saznaje da su u katastrofična dešavanja upletene strane vojne misije u sklopu NATO-a, koje imaju protivotrov za virus. Na putu ka centru nailazi na još dvoje preživelih, pa svo troje uspevaju da se dokopaju babinog stana, u kome zatiču i doktora neuropsihijatra Ulfa, Šveđanina našeg porekla. Ali kad u pojedinim naseljima odjeknu prve razorne eksplozije avionskih bombi, njima postaje jasno da spas leži u bekstvu iz Sarajeva…

Zoantropia je pisana slikovito, sa puno detalja u maniru stare Sirius škole pisanja. Tanović od starta uvlači čitaoca u akciju, i iz akcije ga ne pušta do kraja svog romana, u kome je izgrađenom atmosferom podigao napetost do maksimuma. Dinamično i veoma uverljivo su prikazane bliske borbe sa zombijima, i doslovno vratolomne vožnje sportskim automobilima i džipom kojima se gaze zombiji. Kako se Sejo kreće unutar kuća, dvorišta  i zgrada, ili se pak vozi automobilima kroz delove uništenog i poharanog grada, tako čitalac sve vreme stiče utisak da se nalazi tik pored njega, i da zajedno sa njim učestvuje u akcijanju. Za realističnost opisa, Tanović zaista zaslužuje sve moguće pohvale.

Karakteri likova u romanu Zoantropia su autentično obrađeni. Naravno, lik Seje je najbolje razrađen, pa okružen zombijima, ali i lažnim prijateljima i poznanicima koji se organizuju u pljačkaške bande, Sejo se u novonastalom ludilu bori ne samo za goli život, već i za očuvanje ljudskosti koju nosi u sebi. Od ostalih likova se ističe prevtljivi Kenan, ali i Alisa, ćerka sarajevskih bogataša. Pisac je ubedljivo opisao ponašanje i postupke Sejine babe, i u njenom izboru da ostane u svom stanu je oličena tragična sudbina starih i nemoćnih, koji ni po koju cenu ne žele da napuste svoj dom ni u času stradanja i katastrofe. Za pohvalu su i odlično prikazane prilike koje vladaju u sarajevskim mahalama, gde su zbog nagomilane količine oružja i zaliha hrane ljudi spremni i za treći svetski rat, ali ne i za zombi apokalipsu. Što se zombija tiče – pojedini koriste vatreno oružje, ali su neprecizni jer im je vid poremećen kao deo one okrenute i netačne slike koju zaraženi vide.

Utisak koji se može steći čitanjem romana Zoantropia je da postoje dve sličnosti sa filmom Resident Evil. Pored imena Sejine parede Alise, čije ime podseća na ime glavne junakinje Sveobuhvatnog zla, takođe i zombirano Sarajevo biva zbrisano sa lica zemlje termobarnim-termonuklearnim udarom, čime doživljava sličnu sudbinu poput nukovanog Raccoon city-ja.

Čitaocima Zoantropie se može javiti i mala nedoumica – da li je eksplozija meteorita nad Sarajevom uzrokovala metamorfozu građana koji su joj bili direktno izloženi, ili je zombifikaciju izazvao neurotoksični bojni otrov nove generacije, kome su Sarajlije planski izložene, pa se eksperiment otrgao kontroli? Obzirom da strane vojne misije u svom posedu imaju protivotrov, sve ukazuje da su stranci pretvorili Sarajevo u eksperiment, a Sarajlije u pokusne kuniće, pa da zato nije reč o stravi koja potiče izvan našeg svemira, već da zlo dolazi od onih koji se izdaju za „zaštitnike“ i „prijatelje“.

Iz romana Zoantropia bih izdvojio i dve zanimljivosti. Pre svega, Tanović je u ovom svom delu iskazao mali omaž Milovanu Glišiću – pomenuo je i Posle devedeset godina, te dao svoje mišljenje o Leptirici kao filmskoj brljotini, a sa čime se potpuno slažem. Druga zanimljivost je određena referenca na Ragnarok iz nordijske mitologije. Mišljenja sam da bi bilo još bolje da je pisac umesto Ragnaroka pomenuo kijametski (sudnji) dan, ali bi to najverovatnije dodatno uzburkalo duhove koje je Zoantropia ionako uznemirila. Sa druge strane, postoje određene sličnosti između Ragnaroka i Kijameta (pred Ragnarok u rog Gjallarhorn duva Heimdall, a pred Kijamet to čini anđeo Israfil koji duva u rog Sur), tako da pominjanje Ragnaroka nije nikakav suvišan detalj u romanu.

Tanović je u svom delu Zoantropia nastupio hrabro i smelo – uz kritiku društva u kome živi je nedvosmisleno kritikovao međunarodnu zajednicu, nazivajući je najvećom kriminalnom organizacijom na planeti; strane vojne snage je predstavio kao okupatore, i izvrgao je ruglu poznate sarajevske kriminalace poput zloglasnog Ćele. Sve ovo navedeno je sigurno doprinelo tome da Zoantropia bude skrajnuta, i time ostane nepoznata za mnoge zagrižene ljubitelje žanra. Tanović je ispod horor površine romana Zoantropia napisao ozbiljno kniževno delo, te dao odličan uvid u duhovno i ekonomsko stanje društva i pojedinaca, koje se prebija preko leđa jednog posve bezazlenog glavnog lika.  Par lošijih uredničkih zahvata i nekoliko lektorskih propusta ne mogu da pokvare krajnji utisak  o ovom sasvim solidnom horor romanu, jer nakon čitanja Zoantropie postaje jasno da je neke od delova svoje priče Tanović lično proživeo, i uneo u nju preživljene emocije, pa zato ona deluje živopisno, a ne usiljeno i izveštačeno.

Aksenije T2 Novaković